HR - Ljudski Resursi - Srbija

Frilenseri traže smanjenje poreskih opterećenja

Poreske obaveze utvrđene su na osnovu podataka poslovnih banaka o ostvarenim prihodima fizičkih lica, navode u Poreskoj upravi PU, podsećajući da je u toku uručenje rešenja o utvrđenoj poreskoj obavezi poštom, ne precizirajući koliko je takvih frilensera. U Udruženju radnika na internetu (URI) ovaj potez smatraju neprimerenim, ističući da država time zloupotrebljava svoje mogućnosti, a građane posmatra kao resurs.

Kako ističe Miran Pogačar iz ovog udruženja, stiče se utisak da se sa frilenserima država obračunava.

– Broj ljudi koji se bavi ovakvim poslom se smanjio, i to sve pod pritiskom stranih kompanija, čiji je interes da ljudi ne budu frilenseri, već da rade kod njih. Jer ako pogledate samo portal namenjen prijavi poreza, sada broji oko 4.000 prijava. Naravno, država nije dovoljno izašla u susret frilenserima, a nije ni podsticala ljude da na neke druge načine izmiruju obaveze. Rešenja su ostala nezadovoljavajuća, i što se tiče visine poreskih davanja, i što se tiče prava radnika na internetu – ističe Pogačar.

On dodaje da su prethodnim poreskim (do sada su poslata rešenja za 2017. i 2018. godinu, kao i rešenja koja su frilenserima stizala tokom 2020. godine), ali i generalno lošim poreskim rešenjima koja nisu kompletno i jasno definisana, frilenseri dovedeni na rub, do apsolutnog uništenja u Srbiji.

– To nikome ne koristi, a naročito ne državi, jer frilenseri su ljudi koji pre svega rade za strane kompanije, unose devize u našu zemlju, a to nije isto kao kada se ovde zarađuje. Jer time frilenseri podstiču rast ekonomije. Više puta smo govorili kako smo mi možda i najveći investitori u Srbiji, jer faktički donosimo novac u zemlju i kroz potrošnju ulažemo u našu državu – podvlači Pogačar.

Naglašava da umesto da država u tome prepozna svoj interes i da frilenserima omogući da ostanu u zemlji i da rade na zakonski dozvoljen način, ona suštinski više izlazi u susret stranim kompanijama i slanjem rešenja za 2018. pokazuje koliko zloupotrebljava svoje mogućnosti. Kako onda poboljšati položaj frilensera, s obzirom na to da se broj prijava na porez smanjuje?

– Pre svega, potrebna je jasna politička volja i poruka da su ti ljudi dobrodošli. To je na deklarativnom nivou, a na konkretnom nivou rešenje vidimo u tome da se procentualno umanje opterećenja poreskih davanja. S tim u vezi je i davanje radnicima na internetu određenih prava, a pre svega mislim prava na porodiljsko odsustvo, koje su preduzetnice dobile, ali frilenserke ne – nabraja Pogačar i dodaje da bi i određeni otpis dugovanja mogao da pomogne kao konkretna mera.

– Poreskoj upravi smo takve stvari predlagali više puta ali oni za nas nemaju sluha, i onako kako su namerili da urade, tako su i uradili. Recimo, što se tiče stranih kompanija, one su imale ogroman oprost dugova kada su zapošljavale ljude preko preduzetničkih radnji, a inače su ti ljudi bili u radnom odnosu. Oni nisu platili zaostele poreze i doprinose, nego im je država samo naložila da zaposle te ljude. Dakle, njima je bio omogućen otpis dugova na ime poreza i doprinosa, a građanima Srbije kao što su frilenseri vrata za to ostaju zatvorena – objašnjava Pogačar.

Inače, nova rešenja koja su prema saopštenju PU već počela da se šalju na adrese frilensera mogu da se plate u 120 jednakih mesečnih iznosa.

Za platu od 5.000 evra – 24 odsto na porez i doprinose

Među frilenserima ima programera, ali i moreplovaca i ljudi koji rade na naftnim ili onlajn platformama, potom profesora stranih jezika, jutjubera – i svi oni će uskoro dobiti različita rešenja u različitim visinama iznosa poreza.

– Neki od njih su recimo primali na svoje račune i novac za druge ljude, pa njihovi iznosi za porez mogu sada da budu baš veliki. Ako su zarađivali 4.000 do 5.000 evra mesečno, što nije nemoguće ukoliko je neko radio na naftnoj platformi, onda će taj neko morati da odvoji za poreze i doprinose maksimalno 24 odsto od iznosa koji je zarađivao – navodi Pogačar i dodaje da su neki frilenseri izmirivali te obaveze, a neko ne želi to da radi, pa je udruženje pozivalo ljude da ne plaćaju porez.

– Ipak, to bi bilo smisleno samo kada bi se većina odazvala pozivu. Bojkot sada nema smisla, jer ide i kamata na neplaćeni porez – dodaje on.